Свако од нас има своју звезду, што га прати док је жив…
Monday, August 8th, 2011…
“Нико не зна чија сам.
Место оца мог и моје матере,
чешљао ме ветар жут од хмеља.
Ето зато имам плаву косу,
Гледала сам у небо.
Гледала сам дуже од све друге деце.
Глава ми се напунила птица,
неких плавих предвечерја
и великих киша.
Ето зашто имам плаве очи.
Циганин није ни бео ни црн.
Циганин је свако ко има два срца.
Једно – да га убијеш у срце.
Друго – да му га поједеш са уста.”
Мирослав Антић