Завршна реч
Wednesday, November 11th, 2009Време пролази лудачки брзо. Већ су у току припреме за нову, 2010.годину… Кренух да пишем на тему раних сећања из детињства… али не, нисам баш толико одртавееела 
. Задржаћу се ту…
"Тhe Mountain Academy" – могла бих сада до ситних детаља да наглашавам неке чињенице које бројеви не могу описати, пењачи – мастерклас, организација – тешка, али успешна… Можда неки следећи пут.
Допало ми како је све то утицало на мене. То мултикултурно окружење, језици које често не разумем, начин живота који у Србији (углавном) није могуће остварити. Некад сам била тужна што сам проводила доста времена у фантастичној природи, али без иког "свог". Некад сам била пресрећна што сам проводила доста времена у фантастичној природи без иког "свог". Допало ми се што ме је све то инспирисало да започнем овај блог, и што сам осим "западњачких тренутака" успела да ухватим и неке личне, ове нашке…
Хвала главним организаторима, Фреду, Анси и Жерому, али и свим осталим учесницима на сјајним зајдничким моментима.
Хвала Зеленом дрвету на промовисању блога.
Хвала свима који га прате.
"Тhe Mountain Academy" је завршен. Ми се настављамо.
А овако сам овековечила своја сећања…