Из Мог Угла

Често ми прође кроз главу она прича о Ескимима :

"…Ескими су дуго година живели као најсрећнији народ на свету. Уживали су у леду Северног Пола, у пецању кроз рупу у леду, у дугим и хладним данима, и још дужим ноћима. Њима није било ништа лепше  него живот у иглоу! А онда су једног дана дошли проклети странци и показали им слике и филмове о животу на Хавајима…"

Село Taghia има око 400 становника, од којих су 100ак клинци. Босоноги малаћи који по цео дан трче по камењарима, терају стоку на испашу, а кад наиђу  "странци" облећу их са свих страна… Овде се људи баве сточарством, ситном пољопривредом, не би ли се прехранили током године у не тако питомим крајевима Високог Атласа. И срећни су. Бар тако изгледају…

Мени су дани пролазили уобичајеним током, као и иначе кад одеш на "одмор". Довољно брзо да схватиш да ускоро идеш кући, и довољно споро да успеш да се "одресетујеш" од свега! Одсуство мобилне телефоније и сл. електронике допринело је да се више дружимо! И да причамо о свим оним темама за које иначе "немамо времена"… Да живимо недељу дана "Inch’ Allah" начин живота. И да се запитамо шта је срећа…

Пењање по црвеним стенама овог цирка, није само лепо,  морам признати да је било помало је и напорно. Приступи су ретко били испод сат-два, а и сам терен, иако веома атрактиван, није баш толико дружељубив, или ти "user friendly".

Прескакање речица сам апсолвирала још други дан, када смо Курт, Корне и ја покушали да пењемо класик "Stae" у северној стени Taoujdad. Ако се по јутру дан познаје – опуштено смо могли да останемо да хрчемо још који сат, обзиром да су нас се облаци опколили са свих страна. Након пола сата хода кроз кањон, престала сам да размишљам да ли ћу успети следећи пут да прескочим речицу, патике су ми већ биле мокре… Више ми је било у глави да ли ћу успети да изађем одавде у целости, јер су  се све чешће појављивали "мостићи" од којих су ми ноге трнуле .

Нетипичан берберски мост

А ови блесави Бербери, ускраћени лети за зелене пашњаке у близини својих кућа, морају са козама да пењу по стенама оцену бар 4, не би ли нахранили стоку.

Типичан берберски мост

Након 2 сата, ушли смо у смер, и убрзо је почела киша. 

Бежанија…

И опет по истим кањонима назад… О да, фантазија!