Из Мог Угла

Па шта, сваком се деси да погреши. Неко погреши задатак, па падне испит. Неко погреши прорачун, па добије отказ. Ја погрешим датуме, па кренем дан раније на пут . Како те грешке могу да буду погубне, моја је скоро без последица .  

Са паузом у Љубљани, лакше се подноси ноћна вожња до Милана. Никад нисам била у Милану, па ми је мало фркица… Добро, на карти пише да стижемо око 7 ујутру, бар ће бити дан! Не лези враже, буди ме шофер, и каже са бугарским акценом – Гара Милан, гара Милан… Пет ујутру – мркла ноћ, расвета и сумњиви ликови (ок, мени су у непознатом месту, у то доба, сви сумњиви!). До аеродрома могу да стигнем кад променим пар возова, али први могу да хватам тек за који сат. Јее…

У Тулуз сам слетела око поднева. Ту сам ! После свега, стигла на договорено место , чекићам са другаром талијаном на осунчаном главном тргу, остатак екипе.

Дамски пртљаг…

Онда вожња, опет, овај пут ка шпанском селу Benasque. По плану ће нам то бити база следећих пар дана – подножје централних Пиринеја. 

Алпинизам (као и остали спортови у природи) је такав да је везан за временску прогнозу, и планови који могу да се праве, су најчешће оквирни. Наш план од 5 дана у Пиринејима, након што је подвргнут подацима најсвежије временске прогнозе и личним искуствима локалаца у том региону, промењен је. Јасна прогноза, каже – 2 стабилна дана, а онда – хладан фронт са севера, долази зима… Пико ди Ането ће морати да сачека неки следећи пут, јер се одлучујемо за краћи и приступачнији гребен Алба.

Сви ћемо пењати исти смер – CRESTA DE LOS QUINCE GENDARMES, што сам ја са својим познававањем шпанског сконтала – креста (оштар)гребен 15 Жендарма , шта год била та последња реч . Уз помоћ Мануа, коме енглески није јача страна (али зато пењање јесте , успела сам да разазнам детаљан опис смера.

У суштини, и не разликује се пуно од оног што сам читала на нету – смер је веома дугачка, са изазовним и експонираним детаљима – гребен је оштар и неретко хоризонталан, често у скоковима, доста пењања, отпењавања, понеки абзајл… Тежина слободног пењања је највиша IV+, са назнаком да није лако, приступ веома стрм… Иако су ове ствари биле наглашане, нисам придавала томе превелик значај. У ствари, мој пут је толико дуго трајао да сам маштала само о једном добром спавању пред долазеће дане… И овако после те ноћи, чека ме биваковање, или ти ноћ у стени, под отвореним небом, а кад се то планира, углавном се надаш да ће бити ведро!